You are here
Antioksidanti
Kada pričamo o antioksidantima odmah ih možemo okarakterisati kao borce protiv slobodnih radikala. Obzirom da slobodni radikali svakodnevno nastaju u našem telu usled oksidacije hrane u ćelijama, disanjem... onda su nam antioksidanti jako potrebni da bi zaštitili organizam od njihovog negativnog dejstva koje se može odraziti u vidu rizika za mnoge bolesti kao što su srčana i plućna oboljenja, kancer, visoki krvni pritisak, prevremeno starenje i mnoga druga oboljenja. Obzirom da zavisno od genetike, pola i godina starosti cesto možemo biti u deficitu sa sintezom antioksidanata u našem organizmu, a mnogi su za naš organizam i esencijalni tj. ne proizvodimo ga, onda je neophodno antioksidante dodatno unositi hranom ili suplementacijom. Prvenstveno ćemo reći šta su u stvari slobodni radikali? Slobodni radikali su čestice koje sadrže nesparene (slobodne) elektrone u svom atomu. Iz tog razloga oni će uvek težiti sparivanju u elektronske parove da bi dobili svoju stabilnost. To onda čine tako što iz okolnih atoma nadoknađuju taj elektron koji im fali (proces oksidacije) da bi dobili svoju stabilnost, a to onda pokreće čitav niz reakcija u čitavom organizmu. Sve većim nagomilavanjem čestica koje su slobodni radikali više se opterećuje organizam ovim lančanim reakcijama i dolazi do raznih poremećaja u čitavom organizmu kao i do bolesnih stanja. Ovakve dugotrajne oksidativne promene mogu dovesti do dugotrajnog oštećenja tkiva tako da se jedan od najčešćih oboljenja današnjice kao što su bolesti krvnih sudova i srca, povezuju upravo sa ovim oksidativnim promenama koje izazivaju slobodni radikali. Pored toga što slobodni radikali mogu biti vrlo male čestice (kao što su atomi kiseonika, ugljenika, vodonika, sumpora, gvoždja i bakra) tako oni mogu biti i veći molekuli (kao što su proteini, ugljeni hidrati, masti, čak i nukleinske kiseline koji su prenosioci genetskog materijala). Ovim dolazimo do uloge antioksidanata kao boraca protiv slobodnih radikala i tog oksidativnog procesa protiv koga se oni bore. Antioksidanti igraju veoma bitnu ulogu ako uzmemo u obzir da čak i svakim udisajem stvaramo određenu količinu slobodnih radikala u organizmu (osoba koja ima normalno disanje metaboliše 95% kiseonika koji udiše dok ostalih 5% prelazi u slobodne radikale) . A već i sa godinama naše telo proizvodi sve manje prirodnih antioksidanata, tako da smo sve manje zaštićeni od štetnog oksidativnog dejstva. Takođe i zbog sve više faktora zagađenja vode, vazduha, zemljišta samim tim i hrane, a i zbog ubrzanog načina života lošeg izbora hrane. Pored izbora same hrane i način pripreme hrane može takođe uticati na oksidativni proces a i na uništavanje prirodnih antioksidanata koje bi hrana sadžala. Samim tim ako kroz adekvatno pripremljenu i konzumiranu hranu ili suplementaciju ne dodamo dovoljnu količinu antioksidanata naše zdravlje u nekom periodu može biti zaista ugroženo zbog nagomilavanja slobodnih radikala u organizmu. S' obzirom na to da je iz brojnih razloga teško uneti sve antioksidante hranom, a kako se potrebe u određenim uslovima povećavaju (npr. kada su u pitanju pušači, starija populacija, ljudi pod stresom, ljudi sa lošom ishranom itd.),sve češće nam suplementiranje antioksidantima bude korisna i praktična opcija. Poznati antioksidanti su vitamin C,vitamin E,beta karoten i selen. Svi su podjednako važni jer su prvenstveno svi oni esencijalni za naš organizam i moramo ih uneti hranom ili suplementacijom (tako da spadaju u egzogene-spoljne antioksidante), a i opet svaki od njih vrši različitu funkciju. Vitaminski antioksidanti. Vitamin A, vitamin C i vitamin E - najjači poznati vitaminski antioksidanti. Vitamin A delotvorno uništava slobodne radikale. Vitamin C nam je svima poznat i često ga nazivaju zaštitnikom drugih antioksidanata u našem telu. Antioksidant C vitamin i beta koroten vas štite od oksidanata u vodenom delu vašeg organizma (krvna plazma, limfa, unutrašnjost ćelije), dok je antioksidant E vitamin prva linija odbrane u masnom delu (ćelijska membrana).Vitamin E topiv u mastima, zaštitnik ćelijske membrane i drugih tkiva koja sadrže lipide. Mineralni antioksidanti: Glavni antioksidanti među mnogim mineralima su selen i cink. Budući da telo ne može proizvesti ni jedan mineral mi ih unosimo putem hrane. Selen ima važnu ulogu u ublažavanju posledica hemoterapije i radijacije i podstiče pojačani rad antitela u slučaju infekcije, ublažava bol i ukočenost kod artritisa. Prati ga glas minerala koji pojačava seksualnu želju kod muškaraca. Možemo ga naći u plodovima mora, bubrezima, džigerici, pšeničnim klicama, smeđem pirinču, paradajzu ili ga unosimo putem dodataka ishrani. Cink - poznat kao borac protiv prehlade, jača odbrambeni mehanizam i podstiče T ćelije u borbi protiv infekcija. On je nadzornik koji prati rad svake ćelije, rad enzima i rad svih važnih telesnih procesa. Odgovoran je za stezanje mišica. Kako se dosta cinka uništava tokom pripremanja hrane, potrebno ga je uzimati u dodacima prehrani. Pravilna količina minerala u telu je važna, a bez vitamina se ne mogu apsorbovati. Tako da je jako bitno unositi ih zajedno jer npr selen i vitamin E jedan drugom podstiču delovanje Antioksidanti karotenoidi su fitonutrijenti tj. pigmenti koji su inače razloživi u mastima i nalaze se u narandžastom, žutom, zelenom i crvenom voću i povrću. Postoji oko 600 vrsta karotenoida a od toga 50 njih sadrži voće i povrće. Alfa-karoten je antioksidant koji telo po potrebi pretvara u vitamin A i jedan je od najvećih borac protiv oksidativnog stresa. U prirodi ga ima najviše u bundevi i šargarepi. Što se tiče Beta-karotena jednim delom ga organizam pretvara u vitamin A, a ostatak deluje kao antioksidant i samim tim sprečava stvaranje slobodnih radikala ,jača imunitet i smanjuje rizike od bolesti poput ateroskleroze,srčanog udara i štiti od stvaranja očne katarakte. Od prirodnih izvora nalazi se u voću i povrću jakih boja: kajsije ,breskve, mango, brokoli, spanać... Antioksidanti flavonoidi su za razliku od karotenoida antioksidanti koji su rastvorni u vodi. I oni daju boju povrća, voća, žitarica, mahunarki, lišću, kori. Ovi antioksidanti čak sprečavaju rast i razvoj bakterije Stafilokoka (Staphilococcus) koja izaziva teške infekcije a otporna je i na antibiotike. Antioksidanti Fitonutrienti nalaze se u sojinom zrnu i mahunarkama. U telu se pretvaraju u biljne estrogene. Učestvuje u snižavanju ukupne količine holesterola i smanjuju visok nivo triglicerida u krvi, štite nas od srčanih bolesti i smanjuju valunge u menopauzi. Pored egzogenih (spoljašnjih) antioksidanata u našem organizmu se stvaraju i nalaze tzv. endogeni (unutrašnji) antioksidanti. Tu spadaju glutation,SOD (superoksid dizmutaza) i slični. Antioksidanti se mogu koristiti u preventivi od bolesti kao što su povišeni holesterol, ateroskleroza, moždani udar,astma, bronhitis i pored toga štite oči, usporavaju starenje i pomažu u detoksikaciji organizma.