You are here

Vitamin D3 - saveznik u borbi za više mišića a manje masnih naslaga

Jedna od najjednostavnijih stvari koju možete uraditi da biste izgubili masne naslage i doprineli „muscle building“ potencijalu vašeg tela je unos dovoljno vitamina D3 – hranom, suplementima, kao i kroz kontrolisano izlaganje „sunčevoj svetlosti“.

Iz godine u godinu, relevantna istraživanja pokazuju da nedovoljno vitamina D3 ne samo će narušiti zdravlje vašeg koštanog sistema, već će zasigurno doprineti „manjku“ mišićne mase, povećanju masnih naslaga, a i povećati rizik za mnoge bolesti savremenog sveta (insulinska rezistencija, kardiovaskulatne bolesti, hormonski disbalans, depresija…).

U studijama WHO (svetske zdravstvene organizacije) pokazano je da 40-90% svetske populacije ima problema sa deficitom ovog dragocenog vitamina, naravno, u zavisnosti od godišnjeg doba, rasne i nacionalne pripadnosti.

Da bi vas ubedili da povedete računa o vitaminu D3, skrenućemo pažnju na nekoliko važnih stvari koje se tiču nadmoći istog:

1) Vitamin D3 se najviše deponuje potkožno, gde se nalazi u obliku provitamina, 7-dehidroholesterola (koji nastaje iz holesterola). Pod uticajem UV-zračenja (UVB) se iz provitaminske varijante dobija (ne)aktivna forma vitamina D3, holekalciferol, od njega se u jetri dobija 25-hidroksiholekalciferol, to je ujedno i rezervni oblik, a u bubrezima nastaje aktivna forma vitamina D3 - 1,25 dihidroholekalciferol. Uopštena preporuka je 10-20 min izlaganja „prirodnom“ UV zračenju (sunčanje – izvor UVB ), idealno između 10h i 14h. Isto tako, na osnovu izloženog skrećemo pažnju da je „zdravlje“ jetre i bubrega bitan faktor u metabolizmu vitamina D3.

2) Zanimljiva činjenica je da i boja kože, ima veze sa deficitom vitamina D3, naime, smatra se da tamnija boja kože sprečava sposobnost tela da samostalno proizvede vitamin D3. U istraživanjima rađenim u SAD, tokom 2010. godine je utvđeno da 70% belaca i čak 93% afro-amerikanaca ima problema sa deficitom ovog vitamina. Sa druge strane, istraživanje koje je pratilo vezu između procenta telesne masti i „statusa vitamina D3 u organizmu“ je pokazalo da stanovnici južne Azije imaju niži nivo vitamina D3 od belaca iz evropskih zemalja. Skrenimo pažnju i na tvrdnje da kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom mogu da utiču na smanjenu produkciju vitamina D3 (ometa se uticaj UVB). Sve u svemu, ako planirate duže izlaganje suncu, uvek je bolje „sprečiti nego lečiti“, dakle, već posle 10 minuta razmislite i o tome…

Udaljenost od ekvatora takođe utiče na „količinu“ UVB zračenja… Što dalje od ekvatora to će biti potrebno više „izlaganja suncu“ za isti efekat.

3) U istraživanjima na životinjama se pokazalo da deficit vitamina D3 doprinosi globalnom zapaljenskom procesu u organizmu, kao i razvoju insulinske rezistencije. Za sada postoje pouzdani podaci da na beta-ćelijima Langerhansovih ostrvaca pankreasa( proizvode insulin) postoje receptori za vitamin D3.

4) Dovoljan unos vitamina D3 će značajno smanjiti mogućnost povreda na treningu, pogotovu povreda mišića (balans kalcijuma, magnezijuma, fosfora). Patohistolološkim nalazima je utvrđeno da nedostatak vitamina D3 utiče negativno na mišićna vlakna tipa II koja su najbitnija u „sportovima snage“.

5) Dovoljan unos vitamina D3 doprinosi i adekvatnom imunom odgovoru. Dokazan je povoljan uticaj vitamina D3 kod tuberkuloze, psorijaze, Kronove bolesti, „virusnih respiratornih infekcija“, urninarnih infekcija, bakterijskih infekcija kože, kandidijaze i sl. Dakle, vitamin D3 možemo svrstati u red optimizatora imunog odgovora jer pozitivan efekat ostvaruje i kod auto-imunih bolesti.

6) Dokazan je i pozitivan uticaj vitamina D3 na reproduktivno zdravlje oba pola, kao i hormonski balans uopšteno. Za sada nema dovoljno podataka ali se smatra da vitamin D3 poseduje receptore i na ćelijama reproduktivnog trakta oba pola.

Vitamin D3 nije samo vitamin, već i „širokospektralni“ master-hormon koji ima receptore u skoro svim ćelijama našeg organizma? Doping vitaminom D3 za bolji sportski učinak? Zagonetka, šala ili sušta istina?

A doziranje?

Kada govorimo o naprednim potrebama aktivnih sportista i ambicioznih rekreativaca koji svoje telo izlažu maksimalnim naporima, preporuka je ići u rasponu 1000 – 5000 i.j, dnevno. „Maksimalne“ doze su svakako rezervisane za one koji se „retko“ izlažu sunčevoj svetlosti.

Zanimljiva činjenica je da neke uopštene preporuke govore o „dnevnoj dozi“ od 400-600 i.j., pri tom se stalno insistira na tom nekom paničnom strahu od toksičnosti vitamina D3, a npr. 30 min sunčanja može da proizvede čak i do 20.000 i.j. vitamina D3 dnevno?

Sve u svemu, više sunca - manje suplemenata smiley

Kada govorimo o najboljim oblicima suplemenata vitamin D3 – to su svakako gel-uljanekapsule (extra virgin maslinovo ulje, riblje ulje). Smatra se da „nativno“ riblje ulje predstavlja jedan od najboljih izvora vitamina D3, a i verovatnoća za pojavu hipervitaminoze je minimalna (čak i pri megadoziranju).