You are here

Alkohol - hrana, lek ili otrov?

Alkohol se metaboliše izuzetno brzo. Za razliku od hrane, koja zahteva vreme za varenje, alkohol se ne vari, jako brzo se apsorbuje „netaknut“.

Alkohol se apsorbuje i metaboliše pre većine drugih hranljivih materija. Oko 20% se apsorbuje direktno preko zidova "praznog" želuca i može da stigne do mozga u roku od nekoliko minuta.

Obilni obroci, naročito masna hrana, usporavaju apsorpciju alkohola. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi dostiže do 2 sata nakon uzimanja, a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme „na prazan stomak”. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima.

Kada alkohol stigne u želudac, razlaže ga enzim alkohol-dehidrogenaza. Ovaj proces smanjuje količinu alkohola koja ulazi u krv za oko 20%. (Žene proizvode manje ovog enzima, time se objašnjava zašto se žene lakše napiju nego muškarci). Postoje i rasne i etničke razlike po pitanju ovog enzima... Naravno bitna je i aktivacija MEOS (mikrozomalni-etanol-oksidišući sistem) čija je aktivnost pojačana kod redovnih konzumenata alkohola, pa otud i „veća izdrživost” u piću... ”Utrenirana jetra”... I pojedini lekovi uticu na metabolizam alkohola...

Oko 10% alkohola „napušta naše telo” preko daha i urina.

Alkohol se brzo apsorbuje u gornjem delu tankog creva. Krv u kojoj se nalazi alkohol zatim putuje u jetru preko portnog venskog sistema.

Alkohol utiče na skoro svaku ćeliju jetre. Ćelije jetre su jedine ćelije u našem telu koje mogu da proizvedu dovoljno enzima za odgovarajuću oksidaciju alkohola.

Iako alkohol ima efekta na svaki organ, najdramatičniji je uticaj na jetru.

Ćelije jetre učestvuju u pretvaranju masnih kiselina iz hrane u trigliceride, koji se potom transportuju do drugih tkiva u telu, međutim, kada je alkohol prisutan, ćelije jetre su primorane da prvo metabolišu alkohol, dopuštajući akumuliranje masnih kiselina, ponekad u ogromnim količinama (uvod u nastanak masne, steatozne jetre).

Dakle, unos alkohola izaziva nakupljanje masti u jetri usled povećane sintez masnih kiselina, sprečavanja njihove razgradnje, inhibicije sinteze lipoproteina (koji su zaduženi za transport triglicerida ka perifernim tkivima) i povećane mobilizacije masnih kiselina iz masnog tkiva (odgovor na prisutnu hipoglikemiju).

Jetra može da metaboliše "jedno piće na sat" (u zavisnosti od telesne mase, unosa hrane, itd.) Ako više alkohola stiže u jetru nego što enzimi mogu obraditi, višak alkohola putuje ka svim delovima tela i cirkuliše sve dok enzimi u jetri ne budu u mogućnosti da ga obrade (što je dobar razlog da se ne pije više od jednog pića na sat).

Slikovito prikazano metabolizam alkohola izgleda ovako...

Etanol → acetaldehid → acetat → acetil-koenzim A

Napomenimo da za razliku od ugljenih hidrata, proteina i masti, alkohol i njegovi metaboliti nemaju „depoe”, tako ih telo iskorišćava po najvišem nivou hitnosti, tj. pre svih ostalih makronutrijenata.

Alkohol ima specifičan uticaj kao „ćelijski glasnik” i kao takav deluje na hemiju mozga (prelazi „krvno-moždanu barijeru”) ostvarujući EFEKAT DEZINHIBICIJE na ponašanje, utiče na koordinaciju pokreta, kao i na signalizaciju mišićnih ćelija, sve to može negativno uticati i na trenažnu sposobnost!

Čim acetat i acetil-koenzim A dospeju do mišićnih ćelija, mozak šalje signal telu da prestane da sagoreva šećere i masti kao energiju... Dakle, umesto da se pretvara u masti i skladišti, alkohol se ponaša kao „Fat Burning Supresor”...

Alkohol smanjuje mogućnost za sagorevanje masti za čak 73%, jer naše telo kao izvor energije koristi "acetat" kao produkt metabolizma alkohola, a ne depoe masti...

Elem, alkohol se može opisati kao hrana, lek ili otrov.

Alkoholna pića „klasifikuju” se kao hrana budući da imaju određenu energetsku vrednost.

Jedan gram alkohola sadrži 7-8 kcal, a jedan gram ugljenih hidrata ili proteina samo 4 kcal.

Međutim, alkohol sadrži prazne kalorije u pravom smislu, tako da se naziva i ANTINUTRIJENT.

Kalorijska vrednosti nekih alkoholnih pića:

1 krigla piva - 170 kcal

1 limenka piva - 150 kcal

1 čaša (125 ml) crnog vina - 90 kcal

1 čaša (125ml) slatkog belog vina - 118 kcal

1 čaša (125ml) šampanjca (12.5%) - 95 kcal

1 čaša Martinija - 200 kcal

1 čaša (25 ml) Konjaka - 55 kcal

1 čaša (25 ml) Whiskey - 55 kcal

1 čaša (25 ml) Votke - 55 kcal

1 čaša koktela od votke i dijetalnog soka (25ml votke) - 56 kcal

1 čaša alkoholnog koktela (bloody Mary) - 120 kcal

1 čaša (25 ml) likera - 60 kcal

1 čaša (50ml) krem likera (Baileys) - 165 kcal

1 čaša (125ml) džin i tonika - 85 kcal

Dakle, popili ste 3 limenke piva uz večeru, hm, 450 praznih kalorija, nutritivna vrednost 0!

0 kalorija iz masti, proteina i ugljenih hidrata!

Šta to još neumerena konzumacija alkohola izaziva?

* Alkohol dovodi i do hipoglikemije (pad nivoa šećera u krvi), jer blokira glikogenezu (resintezu glikogena), a isto tako blokira proces i glikoneogeneze (proizvodnja glukoze iz amino kiselina, laktata...), opet „acetat” dominira kao izvor energije...

* Alkohol smanjuje apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima A, E, K i D...

* Alkohol pojačava izlučuvanje kalcijuma i magnezijuma urinom...

* Alkohol povećava nivo kortizola, hormona stresa, glavnog krivca za razgradnju mukom stečene mišićne mase...

* Alkohol utiče na nivo testosterona i IGF-1, koji su najbitniji za povećanje mišićne mase i snage...smanjuje se i osetljivost na insulin...

* Alkohol „uništava” vitamine B-grupe, pogotovo vitamin B1...

* Alkohol ispoljava jak diuretski efekat, utiče na pojačanu eliminaciju vode, uz gubitak dragocenog kalijuma...dakle, efekat na ćelijsku dehidrataciju...

* Alkohol kod hronične intoksikacije (notorno pijanstvo) dovodi do značajnog oštećenja jetre (alkoholni hepatitis), mozga (neki oblici demencije), srca (alkoholna kardiomiopatija)...

* Akutna intoksikacija alkoholom povećava verovatnoću za nastanak akutnog pankreatitisa (zapaljenja pankreasa)... Redovan unos alkohola se vezuje i za pojavu hroničnog pankreatitisa...

* Alkohol dovodi do poremećaja kvaliteta spavanja, remeti „neuro-fiziologiju” sna... "San ne donosi odmor"...

Pominje se da alkohol ima pozitivne efekte na nivo HDL-a, "dobrog holestrola", ali to se odnosi na "časicu, dve" dnevno, sve više od toga za sobom vuče ozbiljne posledice, pogotovo ako to pređe u akutno teže pijanstvo... Neke vrste vina imaju i antioksidativna svojstva, ali treba još jednom naglasiti dozno-zavisni efekat alkohola...

Muškost pokazujte na sportskim terenima, na takmičenjima, hvalite se osvojenim medaljama i zasluženim uspesima... A ne količnom alkohola koju možete „sasuti u sebe” za veče.

Umerenost iznad svega...