You are here

Da li vam fali jod u ishrani?

Jod je esencijalni mineral čija je najznačajnija funkcija vezana za normalnu produkciju hormona štitne žlezde. Štitna žlezda je glavni regulator brzine našeg metabolizma i svoje efekte ostvaruje preko 2 bitna hormona - T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin). TSH (tireostimulišući hormon koji proizvodi hipofiza) „naređuje“ štitnjači da od joda i amino kiseline tirozina proizvodi T4. T4 čini 4 atoma joda i molekul tirozina. Ne zaboravimo da je tirozin, uslovno esencijalna amino kiselina, tj. njeno stvaranje zavisi od fenil-alanina. Dakle i tirozin i jod moraju biti uneti u dovoljnim količinama ishranom i/ili suplementima da bi produkcija hormona štitne žlezde bila nesmetana.

Zbog nedovoljnog unosa joda ishranom i suplementima kod odraslih dolazi do pojave strume ili gušavosti (tzv. eutiroidna struma, tj uvećana štitna žlezda), dok se kod dece javlja niz poremećaja razvoja među kojima je najpoznatiji „kretenizam“, vid mentalne zaostalosti. Potrebe odraslih za jodom su oko 150 μg dnevno, dok su u toku trudnoće i dojenja potrebe znatno veće, oko 200 μg dnevno.

Najbolji izvori joda u našoj ishrani su morska, plava riba (tunjevina, skuša, haringa, losos), jaja (žumanca), orasi, lešnici, brazilski orah, meso, mleko i mlečni proizvodi, crni i beli luk, jestive pečurke.

Da bi se sprečio deficit joda, vrši se preventivno jodiranje kuhinjske soli - dodavanjem 20 mg jodnih jedinjenja na 1 kg soli. Dnevne potrebe za jodom se mogu zadovoljiti unosom 7 - 8 g soli (oko 2 kafene kašičice). Ne bi trebalo zaboraviti da se dužim stajanjem, kao i na visokoj temperaturi (termička obrada hrane) količina joda u soli smanjuje. Zboga toga treba so dodavati hrani nakon termičke obrade.

Pored pomenute strume, najbitniji znaci nedostatka joda u ishrani su osećaj hroničnog umora, teško podnošenje hladnoće, zatvor, suva koža, dobijanje na telesnoj težini, natečeno, pastozno lice i očni kapci, mišićna slabost, povišen nivo holesterola u krvi, bol i ukočenost u zglobovima i mišićima, sporiji srčani rad, krta i lomljiva kosa, depresija, slabije pamćenje, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena, impotencija i smanjen libido kod muškaraca, povećana učestalost pobačaja i mrtvorđenja. Svi pomenuti simptomi opisuju stanje hipotireoidizma, tj smanjenu koncentraciju tireoidnih hormona u ovom slučaju usled nedostatka joda.

U nekim delovima sveta, a i našoj zemlji, količna joda u zemlji je niska, što znači da joda nema dovoljno ni u vodi ni u hrani, tada govorimo o endemskoj gušavosti. Najčešće se javlja u brdskim i planinskim područjima gde je jod praktično „ispran“ iz tla stalnim procesima glacijacije i plavljenja.

Deficit joda u ishrani, pored nedovoljnog unosa se može javiti i kao posledica konzumiranja velike količine strumogenih (goitrogenih) namirnica, tj. onih namirnica koje otežavaju preuzimanje joda od strane štitne žlezde. U prvom redu su to kupusnjače (krucifere) – kelj, kupus, karfiol, keleraba, brokoli, kao i soja, spanać. Naravno, nema mesta panici, ali bez preterivanja, naročito ako već postoji neki od problema sa štitnom žlezdom.

Kada govorimo o ishrani koja može pomoći, u prvom redu je konzumacija plave ribe, morskih plodova, oraha, lešnika i sl. Ne zaboravite žumanca koja vas neće ubiti holesterolom već će vam pomoći da štitna žlezda bude „u top formi“.

Kada govorimo o suplementima u prvom redu su suplementi na bazi morskih algi („kelp“ – velike, smeđe morske alge koje rastu u plitkoj vodi priobalnih pojaseva širom sveta), kao i ob uliku kalijim jodida i kalijum jodata. Vezano za doziranje, ono ne bi trebalo da bude veće od 150 μg joda dnevno, jer ne zaboravimo da i previše joda može biti toksično za štitnu žlezdu. Skrenimo pažnju da u metabolizmu joda u štitnoj žlezdi važnu ulogu ima i selen (doprinosi i antioksidativnoj zaštiti ćelija štitnjače), tako da bi jod i selen trebalo unositi zajedno.

Savremen način ishrane, kao i industrijska obrada namirnica u mnogome umanjuju unos joda, tako da na vreme obratite pažnju na pravilan odabir namirnica i zdrave navike u ishrani.

Galerija: