You are here

Koliko je crveno meso loše za nas?

Crveno meso najprostije rečeno je meso domaćih životinja koje spadaju u kategoriju sisara. U svetu zdrave ishrane često se „lome koplja“ kada se pomene crveno meso, obično negativnu konotaciju možemo opisati kroz ključne reči – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak... smrt.

Da li je sve baš tako crno kada je u pitanju crveno meso?

Često se kaže da su ljudi ominovori, svaštojedi, tj da je naš digestivni aparat „od zuba“ do distalnih delova istog prilagođen ishrani namirnicama životinjskog i biljnog porekla. Meso je za praistorijskog „čoveka lovca“ bila možemo reći osnovna namirnica. Studija koja se bavila kardiovaskularnim zdravljem i rizicima kod afričkog plemena Masai (žive na području Kenije i Tanzanije) je pokazala da crveno meso i mlečni proizvodi nisu nimalo „smrtonosni“ čak iako ih pripadnici ovog nomadskog plemena svakodnevno unose?

Pravo pitanje koje se tiče (ne)opravdane zabrinutosti kada je crveno meso u fokusu tiče se „kvaliteta mesa“ koje imamo na našoj trpezi? Da li je kvalitet mesa isti kao pre nekoliko vekova? Da li neki „proizvođači mesa“ u cilju profita namerno kvare „kvalitet“ istog po cenu našeg zdravlja? Hm, možda je to samo (ne)osnovana tvrdnja?

Upoznajmo se sa mesom i varijetetima istog koje imamo na tržištu…

Mesne prerađevine koje pored raznih aditiva „maglovitih“ posledica po ljudsko zdravlje, „malo soje“, sadrže i meso. Suvomesnati proizvodi u današnje vreme umesto klasičnih metoda obrade i „dimljenja“ nekada bivaju izlagani i ubrzanim procesima „sušenja“ uz dodatak aditiva.

Tu je „konvencionalno“ crveno meso koje bi trebalo da bude pravo meso, ali pažnju bi trebalo obratiti na neke od metoda koja se koriste za povećanje prinosa mesa (koncentrati, hormoni, antibiotici…).

Imamo i organsko meso koje je zapravo najbliže pravom mesu „na prirodnoj osnovi“, bez industrijski proizvodenih koncentrata, hormona, antibiotika, kao i bilo kakvih „hemikalija“ kojima bi se poboljšao izgled mesa ili količina.

Dakle, nije svo crveno meso isto, razlike ima u pogledu stepena obrade i „kontaminacije“. Ne zaboravimo da se i na „lipidni profil mesa“ može uticati ishranom domaćih životinja.

Isto tako ne zaboravimo da je prošao trend satanizacije zasićenih masti životinjskog porekla, da je došlo vreme nutritivnog otkrovenja kada su u pitanju ZLE trans masti – industrijski obrađena ulja (zejtin), margarin, delimično i potpuno hidrogenizovana biljna mast.

Pre nego se uhvatite otrcanih parola oko toga da npr. svinjska mast ubija, ne zaboravite da je i svinjsko meso u kategoriji crvenih mesa, zapitajte se da li je vaš ogranizam u stanju globalnog zapaljenskog procesa uzrokovanog „delimično“ dominacijom omega-6 masti i trans masti u ishrani. Šta je uzrok, a šta posledica kada je holesterolska panika u pitanju?

Elem, sasvim sigurno vas neće ubiti ako na meniju imate bar 2 puta nedeljno govedinu, jagnjetinu, konjsko meso, ali vas može ubiti pušenje, ishrana bogata trans-mastima, dominacija omega-6 uz „deficit“ omega-3 masnih kiselina, hronični stres, industrijski prerađena hrana, kao i neznanje i nebriga za sopstveno zdravlje!

Ne zaboravimo i bitne vitamine i minerale – vitamin B3, B12, B6, gvožđe u obiliku koji se najbolje apsorbuje – HEM gvožđe, cink, selen. To malo holesterola i masti uz dovoljno cinka, selena i vitamina B-grupe će doprineti i reproduktivnom zdravlju! Tu su i kreatin, karnozin (preteča beta-alanina), taurin i naravno proteini visoke biološke vrednosti. Kakva kombinacija za mišićni rast!

Ne plašite se crvenog mesa - plašite se proizvođača mesa koji su u trci za profitom zaboravili na ljudsko zdravlje. Recite „Ne” mesnim prerađevinama svih vrsta i oblika, recite „Da” malim proizvođačima mesa koji nude organski proizvedeno meso koje može sadržati čak i omega-3, GLA, kao i vitamine A i E.

Ne zaboravite da na svom meniju imate dovoljno svežeg „low carb“ voća i vlaknastog povrća, balans mora postojati, meso nije svemoguće!