You are here

Zablude o žumancima

Mnogo je neistina i loše protumačenih uzročno- posledičnih odnosa koji su doveli do satanizacije žumanaca u ishrani.

Čim se pomene žumance odmah je u prvom planu taj zli holesterol…

Ne postoji dobar ili loš holesterol. Postoji samo jedan holesterol koji je prirodni produkt naše jetre i onaj koji unesemo ishranom. Naime, neki bitni hormoni (testosteron npr.), kao i ćelijska membrana svake žive ćelije se „grade“ od holesterola i kada imamo „upale i oštećenja“ u tkivima, holesterol se „koristi“ da bi se tkiva izgradila i obnovila, kao i da bi imali adekvatnu produkciju hormona „steroidne strukture“ (progesteron, estrogen, testosteron, DHEA; kortizol, aldosteron…). U LDL-u holesterol je prikačen za lipoprotein (zato i naziv LDL) koji ga nosi do odredišta gde je holesterol potreban. Da, holesterol je neophodan telu da bi normalno funkcionisalo.

Pomenimo i to da kada kažemo LDL mi zapravo mislimo „zbirno“ na podrupe LDL, od kojih nisu sve tako „fatalne“. Elem, pominju se razlike u veličini LDL čestica, tako da su one „manje i gušće“ opasnije od „krupnijih čestica“ LDL. Više manjih čestica je svakako opasnije od većih LDL čestica. A kada sumiramo ukupnu količinu LDL-a, može se desiti da je sve u granicama „normalnih vrednosti“, ali da zapravo mi imamo problem na račun „sitnih čestica“! Smatra se da konzumacija žumanaca doprinosi ovom „ukrupnjavanju“ LDL čestica.

Problem zapravo nastaje kada usled dejstva slobodnih radikala: loša ishrana (bogatstvo trans-mastima, dominacija omega-6 masnih kiselina…) , cigarete, hornični stres, nekontrolisani dijabetes, metabolički sindrom.. Holesterol oksidiše i tada se taloži u oštećenim krvnim sudovima. Ali pogodite koji je „tip holesterola“ najpodložniji oksidaciji – „manje i gušće“ LDL čestice! Naše telo oksidisani holesterol posmatra kao „strano telo“ i „bori se protiv istog“, eto i razloga za specifične promene na krvnim sudovima – korena ateroskleroze.

Što se tiče laboratorijskih analiza, ukoliko se aparati ne baždare redovno, što nije jeftino i vrlo često se ne radi redovno u našim zdravstvenim ustanovama, može doći do pogrešnog tumačenja rezultata.

Da bi smo bili sigurni da su rezultati tačni, preporuke kažu da bi bilo dobro da se potvrde u 3 različite laboratorije… A ko ima novca za tako nešto? Mada, ako uzmemo u obzir sve neželjene aspekte upotrebe statina, hm, vredno pomena.

A sada malo statistike oko konzumacije (celih) jaja

U nekim istraživanjima se pokazalo da redovna konzumacija (celih) jaja kod oko 70% populacije ne izaziva ili u blažoj meri izaziva promene u „nivou lošeg i ukupnog holesterola“. Ostalih 30% populacije zapravo spada u grupu koja burnije reaguje. A naravno ovo se ne odnosi na populaciju koja je opterećena genetskim poremećajima koji se tiču „prometa holesterola“ ( enzimi, receptori i sl.).

Zanimljiva je činjenica da u toku ketogene dijete i low-carb dijete i pored konzumacije veće količine zasićenih masti i namirnica bogatih holesterolom poput žumanaca problema sa „lošim holesterol“ i nije bilo?!

Koliko celih jaja, tj. žumanaca je bezbedno da se konzumira dnevno?

Pomenimo slučaj jednog dekice od 88 godina iz Engleske, koji je tokom 15 godina jeo 25 celih jaja dnevno i zamislite nije bilo nikakvog problema ni sa holesterolom ni sa kardio-vaskularnim oboljevanjem?! Adaptacioni mehanizmi? Telo „smanjilo“ produkciju holesterola, a i razvilo uspešne mehanizme sekrecije?

U većini studija koje se bavile ovom tematikom – dozvoljenog broja jaja na dan, pominje se brojka od oko 3 cela jaja, dakle,do 3 žumanca dnevno. Mada, studije koje su se bavile parametrima „zdravlja“ usled „obiminije“ konzumacije žumanaca i nisu rađene…tako da za sada ostajemo na „trojci“, ali ne zaboravimo „zvanične“ preporuke koje i dalje kažu 1 žumance nedeljno?!

A šta nam se može desiti ako jedemo 1-3 žumanaca dnevno? Šta kaže „nauka“?

  1. Skok HDL – dobrog holesterola.

  2. LDL i ukupni holesterol u najvećem broju slučajeva ostaju „na normali“ ili se uočava blaži skok (i to „benignih“ čestica LDL).

  3. U krvi raste nivo karotenoidnih antioksidanasa – lutein i zeaksantin (sastojci žumanca)

  4. A tu je u holin (bitan za dobro pamćenje, normalnu funkciju svake ćelije našeg tela, borbu protiv homocisteina, zdravlje jetre i žučne kese, „čiste“ krvne sudove).

Skrenimo pažnju i na to da su se granice normalnih vrednosti holesterola u krvi menjale tokom decenija, možda zbog pojačane brige oko zdravlja ljudi od strane nadležnih institucija ili zbog profita na račun prodaje statina?! Ali istina je tamo negde…između…

Trebalo bi obratiti pažnju i na sam „proizvodni proces“ kada su jaja u pitanju. Ipak, nisu sva jaja ista.

Tu su organska jaja – bez hormona i antibiotika, ali uzgoj u „kontrolisanom zatočeništvu“ ;

Jaja iz prodavnica, marketa i sl. („iz prodaje“) – rezultat beskrupuloznog „uzgoja“ pilića kao u „matrixu“ (bez svetlosti dana), sa ciljem maksimalne zarade, uz dodatke antibiotika i hormona, koncentrata i sl.,

Omega-3 jaja – razlika u odnosu na jaja „iz prodaje“ je samo dodatak izvora omega-3 u ishrani pilića (lana), a možda i ugledaju povremeno svetlost dana.

Domaća jaja – široka sloboda u kretanju, natural izvori hrane (biljke, insekti…), kao i konvencionalna ishrana…

Kao što se može zaključiti na kvalitet jaja i njegov sastav (žumance pre svega) se može uticati i načinom uzgoja i ishranom. Svetlost, ishrana iz prirode sa što manje „hemijskih aditiva“ i primesa za povećanje prinosa, eto i manje zabrinutosti za kvalitet i zdravlje.